Mateja Mata Milošević, glumac i reditelj (25. 12. 1901, Beograd – 18.10.1997, Beograd), po završetku dramskog odseka Glumačko-baletske škole postaje član Narodnog pozorišta u Beogradu, u kome je odigrao blizu 200 uloga iz domaćeg i stranog, klasičnog i savremenog repertoara: Rastko u Rastku Nemanjiću Nušića, Uroš u Uroševoj ženidbi Bojića, Kadet Horvat u Krležinom U Logoru, Maks u Kralju na Betajnovi Cankara, Don Karlos u istoimenoj drami Šilera, Arman Dival u Gospođi s kamelijama A. Dime sina, Raskoljnikov u Zločinu i kazni Dostojevskog, Ruj Blaz u Igoovom Ruj Blazu, Moska u Volponeu Džonsona, Knez Miškin u Idiotu Dostojevskog, Jago u Šekspirovom Otelu… Godine 1947. prelazi u novoosnovano Jugoslovensko dramsko pozorište, na čijoj sceni je odigrao brojne uloge (Rakitin Mesec dana na selu Turgenjeva, Pastor Morel Šoovoj Kandidi, Karlo VI Pera Segedinac L. Kostića, Oliver Urban u Krležinoj Ledi i Jug Bogdan u Banoviću Strahinji B. Mihajlovića). Smatra se začetnikom moderne režije na beogradskoj sceni, a iz bogatog rediteljskog opusa izdvajaju se postavke Škole ogovaranja i Suparnika Šeridana, Nušićeve Ožalošćene porodice, Sterijinih Rodoljubaca, Kostićevog Pere Segedinca, Na rubu pameti Krleže, Jegora Buličova M. Gorkog i Šekspirovog Kralja Lira, Ibzenove Hede Gabler… Objavio je knjige Moja gluma, Moja režija i Moje pozorište. Bavio se pozorišnom pedagogijom preko dve decenije na Pozorišnoj akademiji. Dobitnik je četiri Sterijine nagrade, Nagrade Branko Gavela, Sedmojulske nagrade, Nagrade AVNOJ-a, odlikovanja i brojnih plaketa… Scena Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu nosi njegovo ime.