Gluma mi je proŠirila vidike

1. 
   

   Privilegija je baviti se poslom u kome imaš priliku da se baviš mislima velikih ljudi, velikom literaturom... da se blisko susrećeš sa izuzetnim karakterima i da ono sa čim su se oni suočili provučeš kroz sebe i otelotvoriš za druge – kaže mladi, perspektivni glumac Marko Todorović

2. 
   Marko Todorović (foto: BDP )

3. 
   

4. U sklopu „RUTA Triglav“ festivala u Ljubljani je 3. februara izvedena hvaljena predstava Zaljubljeni Šekspir Beogradskog dramskog pozorišta. Gromoglasnim, dugim aplauzom publika je nagradila izuzetnu igru ansambla u kome je i mladi glumac izrazitog talenta Marko Todorović.
   Osvojio je i publiku i znalce igrajući u sad već kultnim serijama Ubice mog oca, Senke nad Balkanom, Žigosani u reketu…
   Budući da su reditelji prepoznali njegov talenat, izuzetnu glumačku boju, potencijal, niz naslova se nastavlja.
   Kada je o njegovim pozorišnim rolama od pre više godina reč, još se govori kako je napravio uzbudljivu kreaciju u Molijervim Učenim ženama na sceni Crnogorskog narodnog pozorišta Podgorica, te da je na novinarsko pitanje kako mu je bilo igrati ženu zagonetno i uz osmeh odgovorio: „Uživao sam“.
   U Ljubljani, zajedno sa ostatkom ansambla – dao je sve od sebe. Pa i više od toga; pokazao je i kako se glumačka nijansa i kreacija grade, koliko se sopstvenog postignuća može dosegnuti, igrajući u korist drugih, i celine. 
   Iz te perspektive, i ne samo iz te, hvale je vredna i njegova uloga Stevana u Divljem mesu (Stefanovski / J. Marković), kao i rola Miča u predstavi Tramvaj zvani želja (T. Vilijams / L. Udovički). Kako su mediji zabeležili, igrajući momka iz Stenlijeve ekipe koji je zakoračio u romansu sa Blanš (Branka Katić), iznijansirano, glumački punokrvno otelotvorio je kako iskrene emocije i ljubav otvaraju put ka lepoti i smislu, kako čovek izneverava sebe samog nemajući snage da ih isprati, kako se (ne)svesno dopušta da sigurnost prepoznatljive kaljuge i pritisak društvenih nazora preuzmu primat.
   Na povratku iz Ljubljane delio je ushićenje i raspoloženje sa ostalima iz ekipe a u razgovoru za Ludus govorio o utiscima s gostovanja, ulogama, glumi, svojim svetonazorima...
   „U Ljubljani nam je bilo predivno, drugi put sam ovde, konkretno u MGL (prvi put bilo je sa predstavom Sumrak bogova). Tada, kao i sada, publika nas je dočekala na prelep način i pozdravila divnim aplauzima. RUTA kao festival je odlična ideja i moram reći – svaka čast pozorištima koja su je osnovala. Ono što donosi u sebi ima obrise stare, tj. bivše Jugoslavije i načina života koji su vodile naše starije kolege. Upoznati se s kolegama iz regiona, razmeniti mišljenja i na kraju krajeva, uslovno rečeno, odmeriti snage, naravno na najpozitivniji način je zaista neprocenljiva stvar. Domaćini iz Ljubljane bili su prema nama predivni i nadam se da im je bilo barem upola lepo kao nama tamo. 
   
   Pomenimo vašu ulogu Miča u predstavi Tramvaj zvani želja i Stevana u Divljem mesu. Predstave su osvojile publiku a kako vi, iz sadašnje perspektive, gledate na svoje role?
   U ovom trenutku mi deluju kao dve najznačajnije uloge koje sam uradio u pozorištu. Divlje meso je zapravo bilo moj ulazak na beogradsku scenu i zato uloga Stevana budi u meni posebno osećanje. Nešto što ću, verujem, zauvek pamtiti. Divni ljudi, divne kolege i na kraju krajeva reditelj Jagoš Marković koji mi je ukazao neverovatno poverenje i čast time što mi je dao da kao potpuni anonimus pozorišne scene u Srbiji nosim jednu od glavnih uloga. Ceo taj proces je za mene predivan i evo nakon nekoliko godina i dalje imamo ogroman odziv i vrlo lepe reakcije publike. Iz izvođenja u izvođenje sve više napredujemo, sve rasterećenije igramo i predstava biva sve bolja. Nadam se da ćemo je još dugi niz godina igrati. Tema kojom se bavi je vezana za naše podneblje, za našu svakodnevicu i bliska je našim ljudima. Mislim da baš zato ljudi reaguju tako snažno i emotivno – jer se lako prepoznaju u tom komadu. 
   
   Na koji način, u kom smislu vam je značila uloga Miča?
   Ta uloga mi je na potpuno nov način pomogla u glumačkom sazrevanju. Do tada nikada nisam imao priliku da imam tako jarki i, da tako kažemo, pomeren karakter. Veliki deo procesa proveo sam preispitujući se da li mogu da iznesem tu ulogu, da je odigram kako dolikuje. Naposletku, kroz probe i ogromnu podršku i nadahnuće kako rediteljke Lenke Udovički, tako i kolega, odahnuo sam i ogrejao se samopouzdanjem i željom da budem što bolji, što tačniji... Mislim da su kolege fenomenalno napravile svoje uloge, pa je i meni uz njih bilo lakše. Uz Divlje meso, Tramvaj je jedna od mojih omiljenih predstava, a uživam igrajući ih. 
   
   Možemo li izdvojiti neku pozorišnu ulogu koja vas je posebno obeležila?
   Ne bih izdvojio nijednu. U izvesnom smislu mogao bih reći – drago mi je da takva uloga još nije došla, a nadam se da hoće. U Crnoj Gori sam radio monodramu Pometnje pitomca Terlesa... ta je uloga možda bila prekretnica u mom pozorišnom izrazu u smislu samopouzdanja na sceni i veri u sebe, kao i dosezanja posebne koncentracije, ali ne mislim da me je do sada ijedna obeležila, a i dobro je da nije. Nadam se te uloge tek dolaze... Treba još mnogo toga da naučim i iskusim u ovom poslu da bih uradio ulogu za koju smatram da bih mogao da kažem – E, to me je obeležilo! Verujem da će proći još recimo desetak godina da bi se to desilo, a možda i više. Smatram da pravi glumac stasava s godinama, kako dobija i životno iskustvo. Glumac se postaje s borama. Tako da ću na ovo pitanje odgovoriti kada za to dođe vreme.
   
   Iz vaše perspektive – razlika između glume u pozorištu i glume na filmu, tj. pred kamerama?
   Razlika je što na filmu zaradiš za jedan dan koliko u pozorištu za mesec dana (smeh). Ne znam šta bih rekao... Malo mi je čudno pitanje, a opet, na njega su već mnogo puta davani odgovori. Sredstva su donekle drugačija kada je glumački izraz u pitanju. Film je nekako skup svih umetnosti u jednom mediju, pozorište takođe, ali na drugačiji način. Za mene, kao glumca je važno i za sada me je oblikovalo – pozorište. Živimo u podneblju gde je naša glumačka garda klesana na pozorišnim daskama. Temelji srpske glume skovani su u pozorištu, pa tek onda na filmu. Ako pogledamo aktuelnu produkciju na filmu i televiziji, mislim da imamo još mnogo da uradimo kako bismo dosegli svetski nivo. Za mene je pozorište osnova svega – tu se postaje glumac! 

5. Zdravko Đekić

6. 1. Antrfil

      Beogradsko dramsko u Ljubljani

      Na matičnoj sceni, poznato je, Zaljubljeni Šekspir se igra na kartu više, a 3. februara pred punom salom Mestnog gledališča ljubljanskog beogradski ansambl je, komentarisalo se, pokazao kako Holivud (aludirajući na istoimeni čuveni film) može biti prikazan i u pozorištu, a neki bi rekli čak i bolje…
      Ukratko, vođen izuzetnim Lukom Grbićem u naslovnoj roli, ansambl BDP-a je osvojio velike simpatije publike koja ih je snažnim, dugim aplauzom više puta vraćala na bis i uz mnoštvo pohvalnih komentara, nakon izvedbe predstavu nagradila visokom ocenom 4,72. Zadovoljstvo i zanos gledalaca, kako to u pozorištu biva, prelivajući se na glumce na svoj način doneli su dodatnu scensku punoću i razigranost ansambla…
      Stojan Đorđević (ubedljivi Kit Marlou) napominje: „Pre svega moram da pohvalim publiku, divna je, gledaoci koji na pravi način razumeju pozorište. Takođe, moram zahvaliti svim ljudima iz organizacije iz MGL-a na gostoprimstvu i svemu lepom što su nam priredili po dolasku. Zaista divno gostovanje. Što se same predstave tiče, drago mi je da je publika voli, kao i mi glumci. Prepoznata je u regionu, što se može videti po posećenosti gostovanja i na tome sam veoma zahvalan.“
      I Stanislava Nikolić (Ledi Viola) apostrofira atmosferu u gledalištu: „Publika je u Ljubljani bila divna, zaista su se pokazali kao pravi domaćini u svakom smislu, od smeštaja do ovacija koje smo dobili nakon igranja. Na tome smo zahvalni, bilo je pravo uživanje igrati. Imala sam utisak da je predstava bila toliko interesantna da niko nije pratio prevod već su svi prvenstveno bili usmereni na zbivanja na sceni. Ovo je velika predstava i uvek je zadovoljstvo i veliki izazov biti tri sata pred publikom. Volela bih da uskoro opet igramo u Ljubljanu, a željno iščekujem da gledam njihove predstave kod nas u pozorištu.“
      Predstava Zaljubljeni Šekspir (Disney Theatrical Production po motivima filmskog scenarija Marka Normana i Toma Stoparda, adaptacija Li Hol) u režiji Ane Tomović premijerno je izvedena 26. marta 2022, rađena je u koprodukciji sa „Prospot“ doo Slovenija, a u dramaturškoj belešci Predrag Perišić navodi i da „već na samom početku, Šekspir je rastrzan između potrebe da napiše komad koji će biti pun pogodak i vlastite želje da stvori umetnost dostojnu Marloua, dvostruke veze koja ga osujećuje da je, takoreći, i kreativno i fizički impotentan. Njegov izazov je u tome da istovremeno teži popularnosti, komercijalnom uspehu kod publike, a da pri tome ne ugrozi mogućnost stvaranja ’autentične’ umetnosti sposobne da pokaže, po rečima kraljice Elizabete: ’samu istinu i prirodu ljubavi’.“
      U velikom ansamblu su i Andrej Šepetkovski, Paulina Manov, Dragana Varagić, Marko Gvero, Aleksandar Radojičić, Aleksandar Alač, Ljubomir Bulajić, Amar Ćorović, Stefan Radonjić, Miloš Lazarov i drugi. Scenografiju potpisuje Aleksandar Denić a kostimografiju Momirka Bailović.

   
   

7. 
   Predstava Zaljubljeni Šekspir , Luka Grgić i Stanislava Nikolić
   (foto: Dragana Udovičić)