ЗА ЧЛАНОВЕ

СТЕВАН ШАЛАЈИЋ                                   

Стеван Шалајић
Монографија посвећена добитнику „Добричиног прстена“
Издавачи : Савез драмских уметника Србије и Позоришни музеј Војводине
Приредио: Петар Марјановић
Објављена: 2001.г.
Тираж: 500 примерака
Цена: 800 динара

ГЛУМАЦ СА ДОБРИМ СРЦЕМ И ДОБРОМ ГЛАВОМ
(приказ монографије објављен у листу "Данас" 21.03.2002; аутор приказа М. Ристић)

Глумац из Војводине, Стеван Шалајић, обележио је репертоар Српског народног позоришта у Новом Саду и за своју "уметност" 1999. године добио награду за животно дело Савеза драмских уметника Србије "Добричин прстен", "рушећи" тако четрнаестогодишњу традицију да ово еснафско признање добијају глумци из Београда. Монографија састављена од театролошких анализа, сећања и животних прича о Стевану Шалајићу угледала је "светлост дана" и представљена је у Музеју позоришне уметности. Тако између корица ове обимне студије, која треба да сачува једну глумачку каријеру од заборава, наилазимо на текстове Милоша Хаџића, некадашњег управника СНП-а, Тамаре, супруге Стевана Шалајића, која пише о томе како је бити животна сапутница човека чији је посао захтевао константну "трансформацију", сценографа Герослава Зарића, који се сећа како је било радити са овим глумцем у креирању сцене за представу "Путујуће позориште Шопаловић"  Љубомира Симовића, али и техничког директора, мајстора сцене и портира СНП-а.
Театролог Петар Марјановић, уједно и приређивач монографије, упоређује глумачка достигнућа Стевана Шалајића са специфичном харизмом Пере Добриновића. Наиме, као ни Добриновић, ни Шалаја, како га пријатељи зову, не поседује мачо глас и стас, али са сцене изгледа као да публици има нешто важно да саопшти. "Када је реч о репертоару који су тумачили Добриновић и Шалајић, није тешко запазити да су обојица одиграли више десетина улога, које су у представама биле главне или важне, али се сразмерно мали број од њих налазио у делима великог, светског класичног репертоара", пише Марјановић. Добитник "прстена" није у младости играо "хероје" литературе: Хамлета или Дон Жуана, али је своја најзначајнија остварења испољио у делима српских драмских писаца и тако постао једно од најзначајнијих глумачких имена у другој половини двадесетог века. Стеван Шалајић био је Ружичић у "Покондиреној тикви", младић, дечак и средовечан човек у комаду "Село Сакуле у Банату", док се његово име налази и у програмима за представе: "Пигмалион", "Поп Ћира и поп Спира", "Небески одред", "Ко се боји Вирџиније Вулф", "Избирачица"... Димитрије Ђурковић, редитељ, који је највише радио са Шалајићем истиче да у његовој играчкој вештини публика препознаје глумца са добрим срцем и добром главом, док Добриновић нашег времена  верује да у животу све на крају мора да дође на своје место.